Music
Šta slušam u poslednje vreme
Veliki deo vremena provodim slušajući muziku, nekada slušam muziku i ne radim ništa drugo, nekad dok učim ili crtam, nekad dok se vozim ili šetam, ali uglavnom skoro ceo dan ide nekakva muzika. Muzika me, kao i većinu ljudi uostalom, opušta i daje mi prostor da razmišljam i pokreće neki kreativni proces u mojoj glavi, valjda. Svašta slušam, i nemam pojma koje žanrove volim, od srednje škole ne mogu da se odredim koji žanr najviše volim. Uvek sam bila opsednuta muzikom, od malih nogu kad sam,kao i većina vršnjaka,slušala Draganu Mirković i Maju Marijanu, preko osnovne škole i moje ogromne ljubavi(koja i dalje traje) prema Majklu Džeksonu i Bouviju, srednjoškolske death i trash metal faze, do današnjih dana kad slušam sve i svašta. U poslednje vreme vrtim sledeće stvari.
INTERPOL
Bend koji mogu da slušam danima, bez prestanka, sve albume. Neki kažu da su indie rock, neki da su post-punk, nemam pojma. Tekstovi su im jako smisleni i lepi, uz neku dozu melanholije, što meni uglavnom prija. Meni omiljeni njihov album je Our Love To Admire, ali i svi ostali, topla preporuka, kao volim da kažem. Uz Interpol pomenuću i Editors i The National.
INTERPOL
Bend koji mogu da slušam danima, bez prestanka, sve albume. Neki kažu da su indie rock, neki da su post-punk, nemam pojma. Tekstovi su im jako smisleni i lepi, uz neku dozu melanholije, što meni uglavnom prija. Meni omiljeni njihov album je Our Love To Admire, ali i svi ostali, topla preporuka, kao volim da kažem. Uz Interpol pomenuću i Editors i The National.
FEVER RAY
Od The Knife-a, mog all time omiljenog benda i njegove glavne članice, Karin Dreijer Andersson, stiže i solo projekat Fever Ray, koji je njen prvi debi solo album(doduše saradnja sa njenim bratom, koliko znam). Pojavio se 2009. i tad sam bila oduševljena njim, mislila sam da je nešto zaista novo i posebno, i donekle i dalje to mislim. Zvuk je dosta dublji i ozbiljniji nego Knife-ov, negde ga opisuju kao intenzivan i pomalo anksiozan(šta god da za muziku to značilo). Ne prija svima, ali meni je kliknuo, donekle i zbog jednostavnih tekstova. Od Karin, dolazi i njen prvi bend, Honey is cool. Koji, kako ime kaže, je stvarno kul(90s vibe all around).
Uz ovo bih dodala i Peaches.
COCOROSIE
Najsmešniji naziv njihovog žanra je freak folk, ali nekako ih baš opisuje. Spoj slatkog i veoma ozbiljnog vokala, dve sestre iznose nešto što smatram jako autentičnim, gorko-slatkim, prilično kenjkavim doduše, ugođajem na sve strane. Spoj su bajkovitog, elektronskog, plačljivog, tugaljivog, veselog i dečjeg, ali sasvim ozbiljnog karaktera koji na prvo slušanje možda i nije toliko dopadljiv. Njihov vizuelni identitet je obojen donekle dečijim, likovnim i bajkovitim. Sestre donose mnogo dublje priče nego što izgleda na prvi pogled, i stalno donose drugi doživljaj, iz svakog slušanja.
Uz njih pominjem i Bjork i Soap&Skin.
0 comments