Ja sam jedna od onih stanovnika Novog Sada kojima je ukraden bicikl (a ko nije?).

Zaključan bicikl u zaključanom podrumu u zaključanoj zgradi jedno jutro - puf - nestao, čemu je usledilo moje kašnjenje na posao, suze, održavanje komemoracije, nošenje crnine, davanje 40 dana i ostale propratna dešavanja za preuveličavanje ne tako velike tragedije.

I tada sam obećala da više neću kupiti bicikl (mada nije kao da sam i ovaj prvi kupila), pa sam ga sledećih godinu dana iznajmljivala. Imamo tu sreću da nam grad Novi Sad priređuje takav luksuz.

No, tome je došao kraj onda kad sam u podrumu nekog matorca našla poniku staru 30 godina, kako truli u nekom ćošku, pa sam je odkupila za 1500 din. Not bad, I might say za funkcionalan komad metala sa točkovima i mestom za instalaciju dupeta. A to je ono što je za mene ispunjava uslove jednog bicikla, jer prosto sve ostalo je suvišno.

Normalne osobe, svoj bicikl šalju u servis, gde ga razmontiraju, očistite, ofarbaju, sklope, i tako dobiju sveže ofarban bicikl, a osobe kao što sam ja, smatraju da su ljudi koji plaćaju druge da im obave posao za koji su i sami sposobni i pritom imaju vremena - ludi.

Ko je u ovoj priči lud, diskutovalo se u društvu kad sam krenula da crtam bicikl u fotošopu sklapajući paletu boja za isti, kad sam mesec dana na terasi šmirglala ručno svaki minijaturni deo, i ko je bio lud kada se bicikl na kraju pretvorio u ovo??? bifor and after

Dakle, kako ofarbati bicikl u kućnoj varijanti sa minimalnim budžetom:

1 – Rastavljanje bicikla

Potreban materijal: alat (ispravan, kakav moj nije bio), sredstvo za skidanje rđe (za rastavljanje emotivnih veza među šrafovima) i prijatelj (opcionalno, po mogućnosti trezan). Za ovo će vam biti potrebno pola sata, ili 4-6 u mom slučaju.

Tip: fotkajte bicikl pre rastavljanja, da biste znali gde šta nazad da vratite, ne uzdajte se u svoje pamćenje. Ponavljam NE UZDAJTE SE U SVOJE PAMĆENJE.

2 – Čišćenje bicikla

Potreban materijal: sredstva za čišćenje koja ne oštećuju delove (gugl vam je prijatelj, kako meni nije), gumene rukavice -   2 do 222 pakovanja, četke (ribaće, za zube, za farbanje kose), opet sredstvo za skidanje rđe (jer da se potope zarđali delovi), voda, gas maska (opcionalno), otvoren prostor (again opcionalno).

Otvoren prostor u mom slučaju izigravalo je malo kupatilo bez prozora sa otvorenim vratima. Bicikl sam smestila u kadu i koristila sam običan odmašćivaš, onaj kojim ribamo rešetke za roštilj (što nije baš preporučljivo jer ume da uništi delove bicikla, al moj se nije požalio). Bez obzira što sam imala gas masku na sebi, halucinacije od oponih hemikalija su bile neminovne. Bicikl se pretvorio u trotinet, pa u jednoroga, pa u Saru Džesiku Parker i ko zna koga sve usput.

Upozorenje: ako imate lepe nokte, posle ovog poduhvata ih nećete imati, ako ste imali nežnu kožu ruku, u narednih par nedelja ona će se pretvoriti u šmirglu (al to je ok, jer pročitati sledeći korak), ukoliko vam je kupatio bio čisto, posle ovoga definitivno neće biti. Za mast i prašinu koja se gomilala na biciklu 30 godina biće vam potrebno sat do dva ribanja. I duplo više da oribate kupatilo.

3 – Šmirglanje bicikla

Potreban materijal: šmirgla ( grit 80, i neka finija), fen (jer nalepnice na biciklu se lako skidaju kad se zagreju, i bet you didnt know that), komad drveta (ili bilo čega sa rukohvatom kako bi vam olakšalo držanje šmirgle. Za teže dostupne površine, turpija za nokte obmotana šmirglom vrši posao)

Prosto zbog činjenice da sam zaposlen stanovnik planete zemlje i pritom imam socijalni život ovo je trajalo danima. Ok nedeljama. Upala mišića je bila propratni efekat. Ako ste pametni odnećete bicikl na peskiranje. Ako ste pametniji nećete farbati bicikl uopšte, ako ipak odlučite da radite ovo nemojte se čuditi što ćete imati ovakve misli.

4 – Farbanje bicikla

Potreban materijal: zaštitna odeća, rukavice, maska, zaštita za prostor, krep traka i farba. Logično.

Sprej je nabolje moguće rešenje i možete ga nabaviti u svakoj farbari. S obzirom da sam imala tačno određenu paletu boja koje želim, jer sam bolesnik, kupila sam Montana sprejeve. Možete ih naručiti preko neta ili ih nabaviti u board shopu, cena im je ista kao i onim regularnim u farbarama (cca 500 din). Ja sam se odlučila za Montana black seriju boja jer imaju mat efekat i koristila sam nijanse Pink Cadillac, Atlantis i Jaws. Za dobijanje originalne boje sa pakovanja bilo mi je potrebno dva prskanja, total 3 boce (u to uračunajte da sam ofarbala nešto nakita, maske za mobilni telefon i saksije za cveće).

Tips: Ukoliko sprejeve naručujete preko neta, proverite da li su dostupne nijanse koje želite IAKO PIŠE DA SU DOSTUPNE, jer gospoda prodavci vole da vam pošalju najsličniju boju onoj koju ste hteli, jer smatraju da je uredu donositi takve odluke umesto vas i naplatiti vam za iste bez mogućnosti zamene).

Ovo nisu sprejevi koji su namenjeni za farbanje bicikla. A mogu biti ukoliko nabavite prajmer i finiš lak za očuvanje boje bla truć. Lično, ništa od toga nisam koristila, jer se veselim ponovnom farbanju i menjanju boja. Al iz iskustva, posle nekoliko meseci drndanja bicikla, boja se vrlo malo, skoro uopšte nije skinula/izgrebala

5 – Sastavljanje bicikla

Potreban materijal: Alat, živci, zdrav razum, logika. One fotke koje ste napravili pre početka ekspedicije.

6 – Finishing touches

Jedina stvar koju sam na biciklu zamenila bile su pedale i ručke. I naravno, kupila sam korpu.

Za pravljenje ovakve korpe, biće vam potrebno veštačko cveće koje ste kupili kod kineza, a koje pritom ne izgleda krajnje seljački (molim vas) struna (ili onaj pištolj lepak, kako god se zvao) i slobodno vremena kao i za sve ostale kreativne akcije u našim životima.

Ovo je bilo iskustvo u formi predugačkog, skoro beskorisnog, nepotrebnog i od strane nikog skroz pročitanog posta (volim i ja vas)

Vidimo se na biciklističkoj stazi ;)