I onda,osoba sa kojom sve ovo pišem, starija od mene 3 godine, tojest, rođena je kad i moja baba, 5.11(dvanaesti mesec, decembar)., Dragana ,Lou. Draga Lu, nastavi svoje sama.


_____________________________________________________________________

Sećam se tokom srednje škole, svako jutro kad krenem peške na drugi kraj grada, negde na centru sretnem neku mrzovoljnu devojku u martinkama koja smešno hoda. I delovala je zanimljivo i kul al je izgledala nadrkano, pa sam samo prolazila ne obazirajući se.

Upoznale smo se preko njene sestre od tetke i nismo se volele.

Sećam se da je bio topao letnji dan i vašar u Milanovcu. Slučajno smo se našle i od tada se nismo razdvajale. I odmah da vam kažem, da se mi i dalje nismo volele, al ono što je bio fascinantno je to što smo mogle same u istoj prostoriji sjajno da se zabavljamo,da stvaramo nešto i kreiramo, prosto jer su nas interesovale iste stvari i delili smo ista mišljenja na odredjene teme.

Znate, na ovom svetu postoji tako puno ljudi koji rade zajedno, ne vole se i njihov posao ispašta zbog toga. A onda postoje oni genijalni ljudi koji će da pređu preko bilo čega što im smeta zarad stvaranja nečeg kreativnog. Mi smo bile takve. Mene je nervirala njena tvrdoglavost i razmaženost, ko zna kakve moje gadne osobine su nju nervirale, ali kad se dohvatimo kozmetike, fotoaparata, knjiga, odeće, ništa nije bilo bitno.

Al onda s vremenom ta tvdroglavost popusti, postanete svesni da tuđe mane mogu biti kvaliteti, promenite se, ili valjda se to zove odrastanje i sticanje tolerancije. Ona više nije bila tvdoglava, ja više nisam bila bezobrazna i (insert here more bad habbits-about me)*opsesivno komplusivna Lu

A onda postanete najbolji prijatelji.

I žabokrečina kokteli, i kad se pravimo da smo gej da bi oterale dosadne momke, i ---ovaj deo je izbrisan jer je previše interan---. MC Yankoo, em si seljak. Četrulet. I Bajaga u Takovu i Lollobrigida i twitter žurke na splavovima.

I nikad se ne posvađate. Osim onda jednom, kada toliko urlate da probudite celi Voždovac u 4 ujutru. kada sam se ja spakovala iz stana u dva minuta i izletela zaklinjući se da se nikada nećemo pomiriti, pa sela na pločnik sa koferima i razmišljala kojom granatom da se raznesem (pošto je to inače baš teško za odlučiti jer uvek nosite minimum dve u torbi), dok ona nije sišla da se pomirimo jer smo glupače.

I, jelena, ja se mnogo naljutim na tebe kad nestaneš usred 5 miliona ljudi na sred festivala i ja ne mogu da te nadjem i brinem se jer si mi upravo poslala poruku sadržine "umirem", pa se izhisterišem na tebe kad te nadjem. I takođe se mnogo naljutim kad dovedeš 5 nepoznatih dečaka iz britanije u stan, ali nema veze ukrala sam jednom od njih narukvicu, tako da ti praštam :P Al to je sve zato što te volim i brinem se, jer kako da se družim sa tobom ako izgubiš glavu i većinu organa i udova.

Znate mi smo planirale da živimo zajedno. I to se nije desilo. Al znam da će mi jelena čuvat
i dete, tj mazaće svoje nokte dok se ono bude davilo u bazenu, al nema veze, šta je jedno dete, jedno ko nijedno.

P.S. Ali zašto nikad nisi došla kod mene od kad sam se preselila, to mi nikada neće biti jasno, a nije kao da sam mnogo daleko.... Al svesna si da ćemo ovo leto da vršljamo gradom kao nekada jer smo i dalje iste glupače, a glupače su se uvek najbolje zabavljale, verovatno jer su glupače.