Architecture,
Design,
DIY,
Experience,
Lifestyle,
MEDS,
Workshops
MEDS Tara 2015 /utisci o lepoti DIY stvari
(Šta je MEDS Tara i šta je MEDS uopšte, možete pročitati na www.medsworkshops.com)
Uglavnom, MEDS radionice, su se prvi put održale u Srbiji. Poučena idejom da svakako treba da podržiš pozitivne stvari u svom okruženju, naravno da sam oduševljeno pristala da se prijavim(a čak me niko nije ni pitao!), i kako su moje drugarice takođe išle, nisam mogla da dočekam.
Hej,radiću,upoznaću nove ljude,saznaću nešto novo,ma,sjajno. I stvarno, zaista, bilo je tako.
Svi smo, doduše nakon trećeg dana, zbog fenomenalne organizacije koja nije popuštala svakog dana, uz ipak sveopšti trud organizacionog tima, počeli da radimo. I radili smo, iako, moram da pomenem, da su moje drugarice iz (fizički ponapornih radionica) držale do toga, Jelena ti ništa ne radiš*, radili smo punom parom. Kako je tema bila fokusirana na drvo, kog na Tari ima i previše, jer je kao što svi znamo, Tara nacionalni park poznata ponajviše po Pančićevoj omorici(Omoriko, nismo Vas sekli, ekolozi, nemojte da brinete!), sjajno je što ova planina toliko lepa, toliko mnogo netaknute prirode i mesta gde bi se stvari mogle realizovati, ali!
(*Moja radionica, vođena čvrstom rukom Janneke Earl i Vladimirom Georgievom, REC/DOC koja se bazirala na dokumnetaciji, snimanju i prikupljanju podataka zatim realizacji bloga, vloga, fotografija, milionima videa od kojih smo naravno najviše ponosni na BOSCHMAN-a(video za sad nije dostupan, ali biće) realizovala je preko 30 što indiviudalnih projekata. Slika ispod je in courtesy of Petra Grubišić, devojke koja je fenomenalni budući modni fotograf, ako mene pitate, iako budući arhitekta. )
(Andrej, Petra, Pjotrik, Vlad, Janneke, Andrina, Marta, Leo, Santiago, Oliver,Isabelle, David i ja)
Kratko ću se zadržati šta nije funkcionisalo, nije funkcionisala organizacija. Ne znam čija je to krivica, ali drveta čas nije bilo, čas je BOSCH cirkularna testera nestala, čas nije bilo ovoga, čas se desilo da neki klinac napadne nekog momka zato što je s Kosova. I tako, Srbija in a nutshell. Međutim, sve to, i da je bilo mnogo kritičnije kako je izgledalo da će biti, nije bilo tako.
Svi smo, doduše nakon trećeg dana, zbog fenomenalne organizacije koja nije popuštala svakog dana, uz ipak sveopšti trud organizacionog tima, počeli da radimo. I radili smo, iako, moram da pomenem, da su moje drugarice iz (fizički ponapornih radionica) držale do toga, Jelena ti ništa ne radiš*, radili smo punom parom. Kako je tema bila fokusirana na drvo, kog na Tari ima i previše, jer je kao što svi znamo, Tara nacionalni park poznata ponajviše po Pančićevoj omorici(Omoriko, nismo Vas sekli, ekolozi, nemojte da brinete!), sjajno je što ova planina toliko lepa, toliko mnogo netaknute prirode i mesta gde bi se stvari mogle realizovati, ali!
(*Moja radionica, vođena čvrstom rukom Janneke Earl i Vladimirom Georgievom, REC/DOC koja se bazirala na dokumnetaciji, snimanju i prikupljanju podataka zatim realizacji bloga, vloga, fotografija, milionima videa od kojih smo naravno najviše ponosni na BOSCHMAN-a(video za sad nije dostupan, ali biće) realizovala je preko 30 što indiviudalnih projekata. Slika ispod je in courtesy of Petra Grubišić, devojke koja je fenomenalni budući modni fotograf, ako mene pitate, iako budući arhitekta. )
Kratko ću se zadržati šta nije funkcionisalo, nije funkcionisala organizacija. Ne znam čija je to krivica, ali drveta čas nije bilo, čas je BOSCH cirkularna testera nestala, čas nije bilo ovoga, čas se desilo da neki klinac napadne nekog momka zato što je s Kosova. I tako, Srbija in a nutshell. Međutim, sve to, i da je bilo mnogo kritičnije kako je izgledalo da će biti, nije bilo tako.
Svaki tim je uspeo da realizuje svoj projekat u većoj ili manjoj meri, ali svaki je bio odličan na svoj način.
Naime, ovo je Screwless and Clueless, moj subjektivni favorit. Njihova namera je bila da nemaju šrafove, već da sve bude čisto drveno, sklapano iz delova, zakucavano jedino preko raznih žljebova(?) i ekserima gde je potrebno. U međuvremenu, napravili su pomoćne stolove(nažalost nisam mogla da ih ponesem kući, ali da su bili kraći, snašla bih se), klupe Jelen i Jelena, čekiće Thor, Loki i treći, ne mogu da se setim imena ha-ha. Njihov finalni projekat bio je cabin, i oni su se mnogo lepo zabavljali.
Slikala MI IA(zaoravo, Mia je na slici, ali fotografija je njena)
Sledeći su, po mom mišljenju bili malo ambiciozniji u nastupu pa ih nisam mnogo smarala fotografisanjem i obilaženjem, ali njihov projekat bazirao se na ideji da naprave plutajući splav od drveta koji se održavao na balonima vode(praznim, oni što idu na one automate za vodu). Realizovali su, i već prvi dan su ljudi na jezeru oduševljeno koristili njihov POP_up deck.
Radionica u kojoj su bile moje tri drugarice, bila je Forrest Clearing, i imali su ideju da naprave pavillion koji bi bio galerija i da bude dugačka struktura nalik na krovu. Komentar koji su dobili od lokalnog čike je bio nešto što bih parafrazirala sa ''A oćete vi to da pokrijete nekom ceradom?'' Subjektivno do kraja, reći ću da mi je ovo najlepše izgledalo u zadatom ambijentu.
fotografisao Jason Ladrigan, jedan od dva tutora
Iiiiiiiiiiiiii još jedan koji ću pomenuti, a ima ih još dosta(razlozi zašto treba da posetite www.medsworkshops.com) je Gallery 5. Ovo čak ima i fan pejdž koji slobodno možete da lajkujete, klik klik klik. U svakom slučaju, najambiciozniji Tutor, koji je mislio da će da realizuje sve u pet dana(jeste bilo oko pet dana, samo ne vezanih), Drug Mare, je ovo super realizovao sa svojim (posebne pohvale za ženski deo tima koji je /skoro/ sve izneo na svojim ne tako, nejakim, plećima) iako je početna ideja bila rekonstrukcija srpske tradicionalne kuće. Ispala je galerija koju su postavili ispred infopulta na Mitrovcu. Uz posebnu moju podršku, čitala sam im iz šolje i smarala ih na ručku. Velika ljubav za taj ceo tim što su me trpeli kao aut i insajdera.
ne znam čija je fotografija, ali svi rade sem Druga Mareta, tako da pretpostavljam...
Šalu na stranu, nakon IS Petnice, ovo je jedno od najboljih iskustava do sada, tako da sa sigurnošću mogu da pozovem svakoga ko se oseća sposobnim i pozvanim da pomogne u kretivnom a bogami i logističko-izvođačkom procesu za dalje, da redovno proverava sajt(ako treba ponoviću još jednom) i da se prijavi. Pa se vidimo, valjda, u Bukureštu 2016.
Ćao do tada, a mi ostali se valjda vidimo u Poljskoj <3
1 comments
volela bih da sam jedna od ljudi koji nisu vezani za svoj posao pupčanom vrpcom, jer preživljavanje, pa da sam mogla da budem deo ovoga.
ReplyDeleteMitrovac je odigrao dobru ulogu u mom detinjstvu, i to mesto za mene će zauvek imati neke čudne magične moći, i često se pitam da li ću imati to neko vreme il šansu u životu da odem tamo opet....
no, organizacija.... pa mi dobro znamo da organizacija bilo čega, ikada, nikada nije bila dovoljno dobra za zadovoljenje potreba. mislim da generalno za ovakve stvari organizacija kupi svoje prnje i nestaje onog momenta kad vas spoje u grupe sa idejom. zar ne?
i zato uvek u grupi valja imati onog potrčka (runner), koji ustvari nije uradio ništa tog fizičkog posla, al kad god je nestalo drveta on je znao gde ga ima, kad bi izgubili testeru on bi je našao i doneo, punio bi vam flaše vodom, brisao znoj sa čela, nikad ne bi bio na pauzi... i da... pa ništa ne bi uradio od projekta konkretno al realno ne bi ste ni vi bez njega. e, ko ima tog potrčka, boga oca, u grupi, taj nema problem sa organizacijom (naravno, osim ako mu lanac kojim je vezao potrčka za grupu nije previše kratak)
moj favorit je project 5.
i bukurešt mi zvuči kao dobra ideja :)
očekujem zabavne priče o svemu ovome čim se vidimo