Books, Film

Adjust my dreams for me

Tokom osnovne i srednje škole sam gajila ljubav prema bolje opremljenim trafikama i benzinskim pumpama. Zato što su zadovoljavale moju potrebu za modnim i enterijer magazinima i zato što su tada poceli da izlaze oni 99din dvd-jevi sa filmovima i jeftine knjige.

I u celoj toj kolekciji papira i adolescentskih filmova, našle su se i tri kopije The Rules of Attraction dvd-a (svaka na po jednom mestu/gradu/državi gde bih mogla da boravim). I tu je počelo moje uzgajanje ljubavi prema Bret Easton Ellisu.

Zašto? Zato što je on moj mali bog, i napravila sam mu svetilište u stanu, i pre nego sto mi dan počne i završi ja kleknem i pomolim se i zahvalim se što je tako genijalan i daje mi razlog da živim. Ok, dobro nećemo sad preterivati.

Pravila privlačnosti je meni kultni film zato što poseduje sve ono što se traži od adolescentskog filma. Gomile ludih studenata, nenormalne situacije, nostalgična kinematografija, depresivne izjave, sadržajnu priča i nijedan dosadan momenat. I mislim da sam ga pogledala bar 10ak puta pre nego što sam otkrila da je to zapravo pravljeno prema knjizi (tada nije postojala vikipedija sa informacijama na izvolte, što je ustvari bilo dobro jer je uzbuđenje bilo veće kad sam otkriješ i povežeš neke stvari).

I knjiga je naravno nešto mnogo veće. Kao i uvek.

Al ono što sam posebno cenila jeste to što je neverovatno vizuelno slična filmu. Film je obojen istom bojom i samim time istom emocijom, što malo koja adaptacija ima. I to je meni bila fascinacija.

Bret Iston Elis je jedan od pisaca transgresivne fikcije. Njegovi likovi se ne uklapaju u moralne norme društva, mentalno su oboleli, antisocijalni, ekstremisti, seksualno izopačeni uživaoci droga, počinioci nasilja i učesnici kriminala. Pritom ironični, presmešni i meni lično krajnje zabavni. Bret voli da spominje ili daje reference na poznate ličnosti i socijalite u romanima da ih pljuje ili veliča.

Sam piše svoje adaptacije i scenarija za filmove ili bar učestvuje u njima. On je jedan od onih koji ne dozvoljavaju da mu neko izurniše rad, i to je nešto za poštovanje, al na žalost, takve stvari se dešavaju, a kad se desi, on ne ćuti.

Jedan od bezbroj razloga zašto volim Elisa je taj što on na nenormalan broj nivoa produbljuje svoje likove. Neka sam prokleta, možete pročitati njihove najdublje i najbanalnije misli. Mozak je jedan prilično veliki svet i sve su to one misli koje nas obično i čine osobama i koje ne bismo nikome otkrili. I to se najbolje ističe u Američkom Psihu. Jeste, Elis je taj lik koji je napisao to kultno delo i redovno primao pretnje smrću kada je objavljen. Delo koje mene zabavlja na mali milion načina, jer je Patrik jedan presmešan kartunizovan japi i iza njega stoji armija fanova koji ga brane, baš kao i armija koja stoji iza Albert Kamijevog Stranca.

Glamurama je meni, a i njemu, njegova omiljena knjiga.

To je ona knjiga nad kojom ćete se posle 150 strana zapitati “pobogu zašto ja čitam ovo sranje”. Na 200toj strani će vas zainteresovati, na 250 toj će vas šokirati i razneti vam mozak, a ostatak ćete progutati bez treptaja i sa otvorenom vilicom. I nakon što završite knjigu, narednih 10 dana ćete biti skenjani zato što će vam nedostajati glavni lik, kao ono kad bindge watchujete seriju od 7 sezona, pa ne možete par dana da dođete sebi i nedostaju vam likovi kao da su vam braća i odrasli ste sa njima i šerujete momente.

Bret je za mene genije zato što je stvorio svoj mali fiktivni svet likova. Iako priče iz knjiga nisu međusobno povezane, likovi jesu. I kada to budete otkrili nećete spavati danima. I svaki put kada budete čitali neku njigu iznova, otkrivaćete nove stvari.

Ono što je kod crossovera(!!!) meni oduvek bilo sjajno je to što priče likova tu nestaju. Vrlo lako možete saznati njihovu sudbinu ili prošlost iz drugih knjiga i shvatite zašto su takvi kakvi jesu i zašto rade stvari koje rade. Al Elis ne bi bio Elis kad ne bi uspeo da ukrade fiktivne likove iz knjiga drugih autora i odluči o njihovim sudbinama u svojim.

Ako je Viktor bio samo sporedan lik u pravilima privlačnosti, on je glavni u Glamurami. Šon Bejtmen (Pravila privlačnosti) je rođeni brat Patrika Bejtmena (glavnog lika u Američkom Psihu), i obojica se pojavljuju u obe knjige. Pol Denton se pojavljuje u tri knjige. Biće vam jasno šta se desilo sa Loren (Pravila privlačnosti) kada pročitate Glamuramu. Timoti Prajs (onaj lik sa najboljom vizitkom iz Američkog psiha) je ista onaj Tim iz Informersa, i to nema šanse da ste skontali osim ako niste uvideli prezime njegovog oca koje je tako nonšalantno spomenuto. I šta njih sve povezuje? Pa isti diler. (i ova lista ovde ne staje).

Ovih dana čitam Informerse koje sam jedva pronašla posle pet godina. Prosto jer su sve knjige koje sam poručila onlajn završile u Honolulu (Havaji), Bitchfield (Linkolnšir, Engleska), negde u Kongu ili ko zna kojoj drugoj ozonskoj rupi. I prosto ne mogu da privedem knjigu kraju jer ne želim, jer mi nije dosta. Obično imam potrebu da sve saznam o svemu što me interesuje, al odlučila sam da sporo idem sa životom i radom gospon Elisa, jer ne želim da se završi.

Elis pored svega toga je sjajan scenarista, Kenjone sa Lindsay Lohan još uvek nisam videla, al jako me zainteresovala priča iza toga (MUST READ) , pisao je scenarija za video spotove Dum Dum Girls i Placebo. Ponudio se da napiše scenario za 50 nijansi sive, ali su ga odbili, a to je mogao da bude ustvari dobar film. Ovih dana radi na nekom projektu sa Kanye Westom, novom trileru, a Broadway produkcija radi na American Psycho mjuziklu.

+ još jedan zanimljiv čanak na temu What if Bret Easton Ellis wrote Maps to the Stars?

Elis je pored svega toga aktivan član holivudskih socijalnih krugova, bolno iskren i bez dlake na jeziku i prosto ga boli uvo šta mislite o njemu.

"Do I believe in hate speech? Well, I guess if we live in a free society we have to deal with that as much as we have to deal with positive speech…

I do not think tweeting that “Glee feels like stepping into a puddle of HIV” is really that outrageous. Certainly, stand-up comics say a lot worse. I think the idea of wanting to offend is kind of a healthy one, but you have to believe in what you are doing."

(The Playboy conversation with Bret Easton Ellis)